Najbolji kupus i dalje stiže samo iz Futoga

Povrtari iz Futoga počeli su da seku kupus koji se već uveliko i prodaje duž puta Veternik – Futog.

Кupusa ima već i ukiseljenog, ribanog i u glavicama na pijacama i radnjama, ali predsednik Udruženja „Futoški kupus“ Miroljub Janković skreće pažnju za „Dnevnik“ da nije svaki kupus futoški, već da ima dosta posejanih sorti hibridnog kupusa.

Foto: S.Šušnjević

Sveže glavice „futoškog kupusa” nemaju markicu da je kupus autohtona sorta – futoška, ali povrtari koji ga prodaju pored puta i na pijacama imaju na ciradama kamiona natpis sa tim podacima. Za razliku od svežeg, futoški kiseli kupus, ribani i u glavicama, u pakovanjima ima zalepenjene markice na kojima piše da je posredi autohtona sorta sa zaštićenim geografskim poreklom – naglašava Janković.
30 tona prinos po hektaru

On ističe da se futoški kupus prepoznaje po boji, jer je belji od drugih sorti kupusa, ima manje žila, tanke i savitljive listove i teži od 1,5 do 3,5 kilograma.

Ovog leta Janković kaže da je futoškog kupusa posejano na svega 35 hektara, mada ga je prošle godine bilo na približno 60 hektara.

Cena kupusa, troškovi sertifikacije i puno rada oko njega mnoge povrtare je odvratilo od ove autohtone sorte i okrenulo ih ka drugim hibridima – kaže Janković, ali naglašava i da je drugih sorti kupusa posejano manje nego lane, svega oko 150 hektara, umesto oko 250 hektara kao 2021. godine.

Hibridni 25 dinara na veliko

S druge strane, ne proizvode svi Futožani staru čuvenu sortu kupusa. Povrtar Milan Medić iz Futoga posejao je hibridni i, kako kaže, zadovoljan je prinosom, zahvaljujući primeni agrotehnike.

Očekuje da će celokupan rod uspeti da proda posredstvom lokalnih prerađivača, koji ga otkupljuju i kisele.

Кilogram kupusa, Medić navodi, je 25 dinara na veliko, pa ko bude imao oko 40 tona po hektaru, imaće i neku zaradu.

Кaže da je, osim što je ove godine skoro duplo više imao troškove za nadovnjavanje, imao je troškove i za hemijska sredstva, jer su kupus napadali moljac i sovica.

Srećom, imam prskalicu sa vazdušnom podrškom pa je hemija uspela da stigne do štetočina skrivenih ispod listova kupusa – naglašava Medić.

Кao i prošle jeseni, kilogram autohtonog futoškog kupusa je 80 dinara, a kupus koji se prodaje ispod te cene nije pravi futoški kupus – napominje Janković.

Predsednik udruženja „Futoški kupus” naglašava da ova godina, kao što nije godila nijednoj poljoprivrednoj kulturi, nije bila dobra ni za kupus.
35 hektara u atarima pravog futoškog kupusa

Ne samo zbog suše i visokih dnevnih temeratura, već je povrće i dva puta stradalo od leda, prvo u ranoj fazi i drugi put krajem septembra, kada je rod stradao od 20 odsto do potpune štete na nekim njivama – ističe Janković.

Prinosi su zato, ističe, ispod proseka, oko 30 tona po hektaru, dok u solidnoj godini po hektaru može da bude i 45 do 50 tona po hektaru.

Sa 35 hektara imaćemo oko 1.000 tona kupusa i neće ga biti za izvoz, a ni za domaće potrebe, jer je već polovina ovogodišnjeg roda rasprodata – naglašava Janković.

Z. Delić

Izvor: dnevnik.rs